👁 685 pregleda
Za mnoge ljude sadnja bašte u proleće predstavlja posebnu tradiciju. Oni koji su odrasli uz bake i deke na selu često pamte kako su u detinjstvu pomagali u pripremi zemlje, sadnji luka ili setvi graška. Tada su se usput učile i najvažnije lekcije – koje biljke se dobro slažu, koje ne treba saditi zajedno i kako pravilno rasporediti useve u bašti.
Iako su se mnoge navike promenile, interesovanje za prirodnu proizvodnju hrane danas je sve veće. Ljudi žele da znaju kako da uzgajaju sopstveno povrće, kako da pripreme zemljište i kako da rasporede biljke tako da bašta bude zdrava i rodna.
Pravilan raspored useva u bašti nije samo estetsko pitanje. On ima veliki uticaj na zdravlje biljaka, količinu prinosa i lakše održavanje cele bašte. Kada se biljke pravilno rasporede, one mogu međusobno pomagati u rastu, štititi jedna drugu od štetočina i bolje koristiti hranljive materije iz zemljišta.
Zašto je raspored useva u bašti važan
Mnoge biljke imaju različite potrebe za svetlošću, vodom i hranljivim materijama. Ako se biljke koje imaju slične potrebe posade preblizu jedna drugoj, mogu početi da se takmiče za iste resurse.
To može dovesti do:
- sporijeg rasta biljaka
- slabijeg prinosa
- pojave bolesti
- većeg broja štetočina
Sa druge strane, neke biljke mogu imati veoma pozitivan uticaj jedna na drugu. Određene vrste biljaka odbijaju štetočine ili poboljšavaju kvalitet zemljišta za susedne biljke.
Zbog toga planiranje rasporeda useva predstavlja jedan od najvažnijih koraka u uzgoju povrća.
Brojna istraživanja iz oblasti organskog baštovanstva pokazuju da pravilno planiranje sadnje i kombinovanje biljaka može doprineti zdravijem razvoju biljaka i smanjenju pojave štetočina, o čemu detaljnije govori vodič principi plodoreda i kombinovanja biljaka u bašti.
Ako tek počinjete sa uzgojem povrća, korisno je prvo upoznati osnovne principe rada u bašti. Više o tome možete pročitati u tekstu Povrće koje se sadi početkom proleća – vodič za mart i april
Priprema zemljišta pre sadnje
Pre nego što počnete da planirate raspored useva, potrebno je dobro pripremiti zemljište.
Priprema bašte obično počinje već tokom jeseni. Tada se zemljište ore ili prekopava kako bi se razbila zbijena struktura zemlje i omogućilo bolju cirkulaciju vazduha i vode.
Kod manjih bašti ili plastenika obrada zemljišta može se uraditi ručno pomoću ašova ili motike.
Osnovni koraci pripreme zemljišta uključuju:
- uklanjanje ostataka biljaka iz prethodne sezone
- prekopavanje ili freziranje zemlje
- dodavanje stajnjaka ili komposta
- planiranje rasporeda useva
Dobra priprema zemljišta stvara uslove za zdrav rast biljaka i lakše održavanje bašte tokom cele sezone.
Detaljnije savete o pripremi bašte možete pronaći u tekstu Pripremanje bašte za proleće – šta uraditi pre početka nove sezone
Kako napraviti plan sadnje
Pre nego što počnete sadnju, preporučljivo je napraviti jednostavan plan bašte.
Prvi korak je sastavljanje liste biljaka koje želite da gajite. Nakon toga možete napraviti mali nacrt bašte sa lejama i stazama između njih.
Staze između redova omogućavaju lakši pristup biljkama tokom:
- zalivanja
- plevljenja
- okopavanja
- berbe
Planiranje sadnje takođe pomaže da se izbegne pretrpavanje biljaka, što je jedna od najčešćih grešaka početnika.
Kako pravilno formirati leje u bašti
Leje predstavljaju organizovane redove u kojima se sade biljke. Dobro oblikovane leje olakšavaju negu biljaka i održavanje bašte.
Jednostavan način formiranja ravnih leja jeste korišćenje kanapa ili konca. Postupak može izgledati ovako:
- Na početku parcele zabode se drveni kolac.
- Za kolac se veže kanap koji pokazuje pravac redova.
- Uz kanap se motikom prave brazde.
- U brazde se sade semena ili sadnice.
Ovaj način omogućava ravnomeran raspored biljaka i lakši pristup tokom rada u bašti.
Biljke koje se dobro slažu u bašti
U baštovanstvu postoji pojam dobrih suseda među biljkama. To znači da određene biljke mogu imati pozitivan uticaj jedna na drugu kada se sade u blizini.
Na primer:
- crni i beli luk dobro uspevaju pored paradajza, paprike i šargarepe
- krompir može dobro rasti pored luka, zelene salate i celera
- boranija i pasulj često se sade uz kukuruz koji im služi kao prirodan oslonac
Tikvice i bundeve su veoma tolerantne biljke i obično se dobro slažu sa drugim kulturama, ali im je potrebno više prostora zbog dugih vreža.
Ako planirate sadnju povrća u proleće, korisno je znati i koje kulture je najbolje posaditi u tom periodu. O tome možete pročitati u tekstu Povrće koje se sadi početkom proleća – vodič za mart i april
Biljke koje nije dobro saditi zajedno
Iako mnoge biljke mogu biti dobri susedi, postoje i kombinacije koje treba izbegavati.
Neke biljke imaju slične potrebe za hranljivim materijama i mogu se međusobno iscrpljivati ako se posade preblizu.
Primeri biljaka koje nije preporučljivo saditi zajedno su:
- paradajz i prokelj
- krastavac i krompir
- celer i šargarepa
Razlog je što ove biljke često koriste iste hranljive materije iz zemljišta ili ih napadaju iste štetočine.
Kada se posade blizu jedna druge, rizik od bolesti i slabijeg rasta može biti veći.
Uloga cveća i aromatičnih biljaka u bašti
Pored povrća, u bašti je veoma korisno saditi i aromatično bilje ili cveće.
Ove biljke mogu privlačiti korisne insekte i oprašivače, ali i pomagati u odbijanju štetočina.
Neki od najpoznatijih primera su:
- neven – može pomoći u odbijanju lisnih vaši
- kadife – pomažu u zaštiti od štetnih glista i nekih insekata
- dragoljub – privlači bubamare koje se hrane lisnim vašima
Ove biljke često se sade između redova povrća kako bi doprinele prirodnoj ravnoteži u bašti.
Prirodna prihrana biljaka
Za zdrav rast biljaka potrebno je obezbediti dovoljno hranljivih materija u zemljištu.
Jedan od tradicionalnih načina prirodne prihrane jeste korišćenje koprive.
Postupak je jednostavan:
- Sveža kopriva se potopi u vodu.
- Ostavlja se da stoji oko deset dana.
- Dobijena tečnost koristi se za zalivanje biljaka.
Ovakav prirodni preparat često se koristi u organskom baštovanstvu.
Prirodna zaštita biljaka od štetočina
Pored prihrane, biljke je ponekad potrebno zaštititi od štetnih insekata.
Jedan od tradicionalnih načina zaštite jeste korišćenje rastvora od belog luka.
Miris belog luka može pomoći u odbijanju pojedinih insekata koji napadaju povrće.
Osim toga, redovno:
- plevljenje
- okopavanje
- uklanjanje oštećenih biljaka
može značajno smanjiti pojavu bolesti i štetočina.
U organskom baštovanstvu često se koriste prirodna sredstva za zaštitu biljaka, a stručnjaci preporučuju metode koje ne narušavaju prirodnu ravnotežu u bašti, o čemu više možete pročitati u vodiču osnovni principi organskog baštovanstva i prirodne zaštite biljaka.
Navodnjavanje bašte
U prošlosti su bašte često zavisile isključivo od padavina. Međutim, zbog promena u klimi i sve češćih sušnih perioda, danas je redovno zalivanje često neophodno.
Savremeni sistemi navodnjavanja uključuju:
- sistem kap po kap
- prskalice
- rezervoare za kišnicu
Kišnica se često smatra najboljim izvorom vode za zalivanje jer je prirodna i ima odgovarajuću temperaturu.
Bunarska voda ponekad može biti previše hladna, što može stresirati biljke.
Kada i kako zalivati biljke
Najbolje vreme za zalivanje biljaka je rano ujutru ili kasno uveče.
U tim periodima sunce nije jako, pa voda sporije isparava iz zemljišta.
Zalivanje tokom jakog sunca može dovesti do:
- brzog isparavanja vode
- pojave opekotina na listovima
- razvoja nekih biljnih bolesti
Malčiranje – jednostavna zaštita zemljišta
Malčiranje je metoda prekrivanja zemljišta materijalima koji pomažu u očuvanju vlage.
Najčešće se koriste:
- slama
- seno
- drvna sečka
- pokošena trava
Malčiranje može pomoći da zemljište duže zadrži vlagu i smanjiti rast korova.
Uticaj klime na rast biljaka
Važno je imati na umu da vreme sadnje može varirati u zavisnosti od regiona.
Na primer, u toplijim krajevima biljke mogu početi da rastu već u martu, dok u planinskim područjima sadnja može kasniti nekoliko nedelja.
Zbog toga je korisno pratiti lokalne vremenske uslove i prilagoditi plan sadnje.
Zaključak
Pravilan raspored useva u bašti može značajno uticati na zdravlje biljaka i kvalitet prinosa. Kada se biljke pravilno rasporede, one mogu međusobno pomagati u rastu, štititi jedna drugu od štetočina i bolje koristiti hranljive materije iz zemljišta.
Uz dobru pripremu zemljišta, pažljivo planiranje sadnje i redovnu negu biljaka, bašta može postati izvor svežeg i zdravog povrća tokom cele sezone.
Baštovanstvo zahteva strpljenje i trud, ali nagrada dolazi u obliku bogate berbe i zadovoljstva koje donosi rad u prirodi.
Možda vas zanima i ovo
Prirodna pomoć kod dijabetesa – bosiljak, borovnice i kumin
